Nikad nisam bila ovoliko nestrpljiva da završim knjigu, samo da ne moram da je gledam više očima. Postoje dva razloga što nisam dala jednu zvezdicu: prvi je zato što bih se osećala kao djubre, iako znam ova knjiga to zaslužuje; drugi je zato što je postojalo možda dva ili tri momenta kada sam onako energično izdahnula na nos, jer je bilo minimalno zanimljivo. S druge strane, jedino osećanje tokom ove knjige mi je bio preneseni blam, a i to se računa za nešto. Takođe nisam znala da glavni lik može biti toliko kontradiktoran sam sebi. Sam kraj je kao finale nekog dečjeg filma o izmišljenom prijatelju. Najtužnije je što ideja zapravo ima sjajan potencijal. OH MAJKO MILA KOLIKO ME NERVIRA OVA KNJIGA DA SAM OVOLKO ISPISALA.

Na kraju ću samo da dodam listu ubedljivo najboljih i najrazvijenijih likova:
1. Smrdljiva sofa u stanu glavne junakinje
2. Bogdan, sin Bogdanov
3. Ema Votson (da, Hermiona)